Твој осмех је осмех јутра,
и градски је теби глас.
Из књиге је твоје име,
збрисаће му време траг.
Од мора су ноге твоје,
руке ти од крина два.
Заставице витлаш које
распршиће ветар јак.
Твоје груди јесу ноћне.
Усана ћеш дати сласт
том песнику безличноме
кога ћеш да упознаш.
Твоје тело земаљско је.
Ал, крв твоја биће сва
сина што ће на свет доћи
из твог несањаног сна.
Нема коментара:
Постави коментар