Настаде из глине. Дебло,
што њему глиб шпиља створи,
појави се јашућ реку,
путем куда месец ходи.
Преко биљног океана
кроз његове дивље вале,
са којих острвца палми
њишући се, дају знаке,
ка недрима жала стиже
које грли блудно море,
огољује и утапа
у мирисе соли своје.
Проживе крај мора тамо,
овај бадем краткотрајан,
са власима на вихору,
а с ногама сред пешчара.
Одвуче га море једном
кроз острва бесконачна.
С њим ја пођох. И у мени
смрт певуши песму данас.
Нема коментара:
Постави коментар