Увек сте у мојој песми, звезде!
Вечне су вам и младост и тајне.
Одмалена смерно одгонетам
Провалија тамних знаке сјајне.
У детињству волех вас несвесно -
Зрачиле сте као мила гатка;
Поверавах вама у младости
Туге своје и надања кратка.
Чим се првих драгих речи сетим,
Међу вама тражим лик тај красни.
Светлећете и над мојим гробом -
Баш тамо где заборав не касни.
Схватићу вас, звезде, може бити -
Да се снови узалуд не роје,
Да се туге и наде земаљске
Са тајнама неба једном споје.
1901.
Нема коментара:
Постави коментар