Помпеја! Штуро, мени знано тле,
Досада пустих гробница. Помпеја
Била је за ме чама што не мре,
А хладнија од новог музеја.
Јесам ли крив што заборавих све -
Велова лепрш, плесове цирцеја,
Нит` памтим ко је живео и где
Сред зидина без кровова и стреја...
Тог пролећа ми оста спомен сув:
Траг точкова под капијама холим,
Воћњаци, до под маглом и Везув.
Осетих тад да само живот волим,
И снаге за њ у срцу збирах свом
Ко слатки мед у саћу скривеном.
28. август 1916.
Нема коментара:
Постави коментар