Вечери једне лепе и румене,
У друштву, пуном песме и весеља,
Селина много растужила мене!...
Док је певала, у заносу жеља,
Њој струна једна прекиде се тада...
Ипак јој лицем ни сенка не мину!
Па рече: кроз бол нека песма тече:
Мада ми срце препукло је сада -
Слушајте само моју мандолину!
Нема коментара:
Постави коментар