среда, 18. октобар 2017.

ЕЛЕГИЈА - Александар Пушкин

Све сам жеље преживео,
Већ и снове мрзим ја!
Оста само бол - ко део
Што ми празно срце да.

У вихору зиме хладне,
Цветног венца бледи сјај.
Сад под шибом судбе јадне
Чекам да ми дође крај,

Ко сам лист, сред голих грана,
Што на месту чека свом
Буру леђног зимског дана -
Па да у смрт пође с њом.