среда, 18. октобар 2017.

ТАЛИСМАН - Александар Пушкин

Где вечито вал се пени
Уз стеновит и пуст крај;
Где у мирној ноћној сени
Месечине трепти сјај;
Где харемске сласти пије
Блажен, срећан муслиман...
Чаробница дала ми је
Један чудан талисман.
Љубећи ме, једне ноћи
Рече: "Пази овај дар!
Он имаде чудне моћи.
Љубавни га даје жар.
Он отклонит болест неће,
Ни олују ни оркан...
Не, ни главу од несреће
Спаст не може - талисман.

Мухамед ти њим не нуди
Богатства ни блага свог.
Пророкови неће људи
Ни поданства тражит твог.
С њим по пустом мору бродиш;
Љубав пружа среће стан;
И северу свом кад ходиш -
Води те мој талисман.

Но, зачара л` тебе како
Лукавога ока моћ,
Ил` пољубац лажни ако
Прикрије ти страсна ноћ -
Да заборав дошо не би,
Издаја ил` греха дан
И бол нови зада теби -
Чува те мој талисман."

Нема коментара:

Постави коментар