Вече речи - ти што у тишини
чаробним штапом воду тражиш!
Корак и још један
и трећи, чији траг
не брише твоја сенка:
распрскава се
ожиљак времена
и наплављује земљу крвљу -
Доге из ноћи речи, доге
почињу сад да лају
усред тебе:
величају дивљију жеђ,
дивљију глад...
Последњи месец ти у помоћ прискаче:
дугачку сребрну кост
- голу ко пут по ком си дошао -
баца сред чопора,
ал` то те не спасава:
млаз што си га ти пробудио
све ближе се пени,
по њему плови брод, у који
загризао си пре много година.
Нема коментара:
Постави коментар