дан је краћи
сунчани сат стоји
на киши без цифарника
из облака
израња санаторијум
попут џиновског путничког брода
колоне црног дрвећа
пресијавају се на води и месечини
санаторијум испловљава
с новембарским маглама
љуља се
гаси се прозор за прозором
тоне у тмину
у сан
само доле
испод земље
у старој пећи ђаво пуши
у "Паклићу"
молим вас не бојте се
то је само ноћни локал
кафаница
спасени и осуђени
с печатима на лицима
лижу остатке живота
температура се пење
све се врти
у плесу смрти
"um die dunklen Stellen der Frau"
брод утвара
тоне у плићаку
Нема коментара:
Постави коментар