погледах у ножић
могао је да служи за сечење хлеба
ножић из гвозденог века
- помислио сам - из логора смрти
Последњи гвоздени век
побегли су стид истина пристојност
њихово место су заузели
издаја лукавство обмана
насиље
и злочиначка жудња за поседовањем
превејанац испресецао земљу границама
земљу која је дотле била заједничка
за све иста светлост
сунце и ваздух...
На свету се појавило окрутно гвожђе
и окрутније од гвожђа - злато...
ножић
од комада обруча
бурета за пиво или неког другог бурета
има дршку
веома вешто
савијену
умрла је Хања Професорова жена
када Професор седи затворених очију
ћути мисли пише
припрема предавање
удаљава се од критике
ка математици и филозофији
а можда и према логици и мистици
присећа се шта је радио
ножићем у логору
секао делио хлеб
чувао сваку мрвицу
кромпир није љуштио
(љуске није бацао
јер су могле да спасу неког
од смрти изазване глађу)
пролазиле су године
рачунамо
заједно имамо
сто шездесет година
завршио се XX век...
Професор живи сам ради не спава
слуша музику
допутовао сам у Устроњ
из Радомска
из сећања из прошлости
допутовао сам у Устроњ
јула 2000 године из Вроцлава
Кракова преко Вадовица
хтео сам да видим родно место песника Откровења
узбуђен видех његове планине облаке
родну кућу школу убогу цркву
Нема коментара:
Постави коментар