ФИФИ СЕ ПРОБУДИО - Пол Верлен

Фифи се пробудио. У зору си ми дала
цјелов за добро јутро, а јадна птица мала
једанпут зацвркута и главу скри под крило
те утихну на часак пјевање њено мило.
Тада ти за твој цјелов ја цјелов свој узвратих
многострук, посвудашњи, који те цијелу прати,
све доље од стопала до косе расплетене
стајући на мјестима гдје су бљесци и сјене.
Било је то весело и тебе смијех освоји,
а ја кољен нагло тиснух између твојих,
опријех се на њих, нагнут, уста ти зграбих живо,
и тада постах суров, а теби не бје криво,
чак ми твој поглед влажни као да рече хвала.
Тада се Фифи прену, немирна птица мала,

 и као вјеран другар, весео сваког часа,
што не завиди срећи нити зло какво снује,
он поздрави мој тријумф салвама свога гласа
као да хоће да га и само небо чује.

Скакуташе поносно ко момче што се диже
да славном побједнику узвикује и маше,
а зора што тад рујна на стакла собе стиже
била је, не лажући, свједок љубави наше.

Odes en son honneur (1893)