НА ЦРВЕНОМ КРСТУ - Гојко Ђого

Стотину пута по пет корака напред
и стотину пута налевокруг
док не отежа лева нога,
потом стотину пута истим путем
и стотину пута надеснокруг
док не утрне десна нога
- бројиш од зида до зида тамнице
док ноћ у поноћ и дан у бездан
кроз решетку не исцури.

Научио си све што су свети оци
о источном греху знали
и гледао како анђели што доносе благовести
у мраку постају слепи миши,
час је да сам завежљај упртиш
и станеш пред судију.

А где ћеш сакрити крила
да их светина у судници не осмуди
и шта рећи Кајафи
кад доведе књижевнике и жбире
да ти пљују у лице?

Римски су судови циркуске шатре
и сужњи им служе за неслане шале,
ти ниси син божји и не верујеш у чуда
- кад ти закуцају први ексер,
хоћеш ли се трипут одрећи свога оца,
хоћеш ли гутати своје секутиће,
хоћеш ли љубити палицу и ланац?

Или ће стражар без језика
бити једини сведок
кад омастиш конопац?
- Ти не знаш, Бог зна.

Корачај од зида до зида,
стотину пута по пет корака напред назад,
намотавај око врата повесмо глувих дана,
твоја је патња твоја приватна ствар,
немаш коме давати часове,
данас се друга служба служи
и други наук учи у школама.