ЛИШАЈ НА ЛИЦУ - Гојко Ђого

Водоморне кише и врела горска мили су ми лице
Окивао га лед, жегле муње
И туча ломила уши, никакав ветар
Није могао да избрише јудин знак.
Што га више глача шљунак на перилу
Камен живи јаче пече,
Цртеж све јаснији бива.

Видех ту мрљу и на туђој кожи
На пупчаној врпци новорођенчета
Око брадавице на сиси родиље
Испод љуске сред јајета
На снежној белини, мору у дубини
У најгушћој помрчини цвета болестан
Жути врт на небу
Око месеца.

Никад нисам видео ниједну чисту раван
Ниједну гору сијерамодру без сувог стабла
Ни бистрооку чашу пића
Та отровна ћелија запрема пола сваког бића у свемиру.
Досад се ни сунце без ожиљка није родило
Камоли човек, коров од корова.

Ја нисам први необележени створ
Али сам први заволео белег свој
И када би бити могло
Ја га се не бих ослободио.