Изгрејало срце једноме од нас
Високо насред згаришта неба
Кренуло је сунчевом путањом
Зараслом у гвоздени коров
И зашло за чађави зреник
Чекали смо узалуд да се врати
Са младим јабуконосцем
Или бар са дванаест огњених грана
Од тада свако од нас носи
На тешком ланцу своје срце
Везано за једно верно ребро
Високо насред згаришта неба
Кренуло је сунчевом путањом
Зараслом у гвоздени коров
И зашло за чађави зреник
Чекали смо узалуд да се врати
Са младим јабуконосцем
Или бар са дванаест огњених грана
Од тада свако од нас носи
На тешком ланцу своје срце
Везано за једно верно ребро
Нема коментара:
Постави коментар