ВРЕМЕ НЕВРЕМЕ - Гојко Ђого

Постоји време
Кад сам млађи и старији брат
Кад заповедам и слушам 
И кад одсутно у простору тражим
Ни сам не знајући шта,
Постоји време ветрова и тишине
Кад бразготине на лицу пуцају дубље
И кад пада иње на спокојан зид чела

Постоји нешто што ме буди
Кад заспе све живо
И упути у моћ да загрлим
Камен крајпуташ или дрво,
Постоји нешто што се буни
Кад сви ћуте,
Неко ко смрт ледан
Ко би упалио свет да види
Би ли се на његовој ватри могло огрејати

Постоји време кад се смејем
И кад ћутећи бројим црне минуте
Као да сам однекуд само ја
У туђе крдо залутао,
Постоји време кад се примакнем зиду
Питајући где је најтврђе да ударим
А неко иза леђа шапће:
Ти си мртав, привид само

Тад заријем зубе, не знајући
Беше ли то дух добар или зао.