СИВИ СОКОЛИЋ - Гојко Ђого

На врху прсла чаша источна
Притисло је буре катрана.

Из пепела се излегло ведро тиче.
Соколари му расковаше ребра
Украдоше срце - висиномер
Испише лековиту живу
- Душу певицу
И своје му црне песме
У недра натрпаше.

С олујем у коштацу
Тић посрће и тетура
Празан га надима ветар
Грка плева испуњава.

Понор не уме да мери
Неће да веже камен око врата.
Шупаљ му трбух и једра бела
Звездани парошци разапињу.