ИЗМЕЂУ ДВА ЧОПОРА - Гојко Ђого

Моја четвороножна браћо,
наша је моћ у рукама чувара
зазидане ватре у храму
к`о лажно благо у торби,
наши нејаки немају пророчишта
а жреци брашњавих језика
на тргу деле милостињу.

Јеретик један
слепо одан своме рукосаду,
ево, застаје усред врта,
над врежом корова, жилом дивљине,
у чопору као уточишту.

Не верује у занате
колико у чворове на веригама
и свој мрак дели с вуковима
непослушним анђелима,
што се не дају пре ударца
као ја теби
- усеве подли у прсима.

Ноћу, кад последња лампа у муљ тоне,
он устаје да ме зове
а знам, ако се одазовем,
пробудићу се у пустињи,
између два чопора:
презирући човеков,
нејак у зверињаку.