Свод камени
Привид твога лица царе
Невина игра светлости и лука
Смех испод вешала,
Нека тајна непозната врата
Неки простор изван дохвата
Мир чудесно леп, мир пада
Дубоко у мени отвара.
Пред тим вратима
Ја сам себи покојник и странац
Спокојан вал, прам без кормилара.
Тамо место луче
Светли празна јама неба
Иста,
Био птица већа него њена тама
Или два зида један цвет
И мало срама.
Тамо је оно слано блато фламинго
Без кога ти ниси могао
Одолети своме сјају
Нити вода са земље навише
Пут облака.
Привид твога лица царе
Невина игра светлости и лука
Смех испод вешала,
Нека тајна непозната врата
Неки простор изван дохвата
Мир чудесно леп, мир пада
Дубоко у мени отвара.
Пред тим вратима
Ја сам себи покојник и странац
Спокојан вал, прам без кормилара.
Тамо место луче
Светли празна јама неба
Иста,
Био птица већа него њена тама
Или два зида један цвет
И мало срама.
Тамо је оно слано блато фламинго
Без кога ти ниси могао
Одолети своме сјају
Нити вода са земље навише
Пут облака.
Нема коментара:
Постави коментар