ТУМАЧ ПТИЦЕ И КАМЕНА - Гојко Ђого

Хтели смо
нисмо хтели морали смо
Од подножја до врха и натраг
И натраг
Сизифе брате твоја горка стаза
Наша чела надраста
Али стена она голема
Мрвила се мрвила
Ми смо већи и јачи од њеног терета

Тамо где је орао ударао оног дечака у скитији
Више не светли рана
Сиротој птици равнодушна жртва додијала
Остави је саму својим ексерима
Наша лепота је ко наша казна жртвована

Сад призивамо
Несташну птицу са кавказа
Не слутећи да је још увек међу нама
И сама у понору који је копала
Између стене и нашег тела
Спава

Пробудите је
Она је од светлости  неодвојива
Без ње ко биљка без цвета
Наша камена срж
Би али не процвета