ЛЕД И ЖАР - Гојко Ђого

Врела таме и топлоте у сумраку
Лажним језицима милују лице,
На врелима се огледа наше краљевство
Моћ вида над привидом.

Ова разина нема жезла ни бонаце
Док лед на челу арабеске везе,
У љубичастим глечерима срце
Руши глуву геометрију окова.

Ми вечно освајамо његову дубину
Трујући подземне реке својом зимом
Али срце тешко ко земљина тежа
Својим жаром све нас дубље тегли.

Неће крила ни вид
Ни празнину птице,
Оно као мали слепи туљан
У својој јазбини непослушно дише.

Птица срца нема,
Човек лута, она лети.