РАЗРОКА НЕВЕСТА - Гојко Ђого

Потомице јесенске ноћи
Заводе ли тебе слепи сунчићи
Или си им уградила цветиће од фењера,
Уче ли те девице
Кад мрача кад свиће,
Оном што никад нису знали
Или слепцима дајеш залог
У недрима да греју
Излизан сунчев новчић?

С тобом коначе виделице и жреци
Који судбину читају кад обневиде
А ти, јарчева кћери, вазда луђег
Тражиш пустолова за женика.

Носећи две преобуке:
Маглу и месечину,
Лако ти је бити невеста,
Не мрси ти путе воштаница
Ни ђердан вучјих зуба
Око врата љубљенога.

Слепчовође су те одњихале, владарко,
Да преведу урођену помрчину
На сликовит језик бајослова.
С поданицима таквим испод круне
Да ти не приседне брашаница?