ЛАБУДОВА ПЕСМА - Гојко Ђого

Моја долина моја висина
Луде птице лове сугласја у понору
Колико ноћи толико злата
Уткаше жреци у ту доламу,
И нема мира нема окова
Земља муца у рукама.

Тражим свећу тражим врата
Вртећи се око стабла
А на челу бразда бразду заорава.
Корен у мраку грчи прсте
Али бол га не спутава да обљуби,
Греха нема грех је стара крпа.

Видим тама видим гомила
Тесна недра излишна побуна
У грлу сечиво шапће као зима,
Смерно певај лабуде бели
Да смрти није
Не би било лека.