КАМИЛА - Гојко Ђого

Грбави дани грбаве ноћи
Камену плочу између главе и грбе
На огуљеном врату носим
А меки топли црви
Маљавим језицима лижућ цветове слане
Рију тело,

Камен неће.

Незадовољни земним краљевством
Жаром лимфе мраком меса
Гмизавци слепи сунце траже.
Мреже на кољу изнад шупљих темењача
Чекају ловину ноћну
Ловокрадице уз леђа пузе,

Небо неће.

Несавладива брана на мом врату
Диск светлости око главе
Љигаве лешеве леже под сечиво.
Гмизавци кичму гуле
Врте ребра,

Очи неће.

Црви могу до рамена,
Глава је моја тврђава
Једина бакља небеска
Коју следим
Која ми пут осветљава.

Главу неће.