На врху тополе
испред хируршке клинике,
из зелене бусије
стрши сува грана.
На њој цео дан чучи грлица
и кроз отворен прозор гледа
у гвоздено моје гнездо.
Види
завезану флашу и пластичне жиле
кроз које кап по кап
дотиче крв - нула пулс - у моје сасуде
- да напоји расушено тело.
Не зна птица
зашто је то тело жедно,
нити у кљуну држи лековито зрно,
али ја целу ноћ Бога молим
да не одлети,
да ми у зору пева у прозору.
испред хируршке клинике,
из зелене бусије
стрши сува грана.
На њој цео дан чучи грлица
и кроз отворен прозор гледа
у гвоздено моје гнездо.
Види
завезану флашу и пластичне жиле
кроз које кап по кап
дотиче крв - нула пулс - у моје сасуде
- да напоји расушено тело.
Не зна птица
зашто је то тело жедно,
нити у кљуну држи лековито зрно,
али ја целу ноћ Бога молим
да не одлети,
да ми у зору пева у прозору.
Нема коментара:
Постави коментар