Судија је слепи слуга судбине
а судбина има вечерње и јутарње новине.
Срце је моје мени судница,
мој сведок и саучесник
и онај што мојим делима суди.
То је једини храм
у коме веронаук учим
и без стида и страха
перем лице у његовој светој посуди.
Није камено ни гвоздено,
али се ничим не да подмитити.
Колико сам пута хтео
у заветрину да склоним главу,
а срце ми је заповедало
да с главом играм ћушкапе.
Ништа не могу том малом намћору.
Кад му кажем грку реч
или забасам некуд против његове воље,
оно вади ноже из потаје...
А мени се од срца не умире.
Душа је његова баштина,
нико је присвојит` не може
и души је добро док је срце греје.
Тако је у мојим недрима,
на данашњи дне, 2. јула осамдесетпрве:
мирна разина и ветар у једрима,
мој судија је задовољан мојим делима.
а судбина има вечерње и јутарње новине.
Срце је моје мени судница,
мој сведок и саучесник
и онај што мојим делима суди.
То је једини храм
у коме веронаук учим
и без стида и страха
перем лице у његовој светој посуди.
Није камено ни гвоздено,
али се ничим не да подмитити.
Колико сам пута хтео
у заветрину да склоним главу,
а срце ми је заповедало
да с главом играм ћушкапе.
Ништа не могу том малом намћору.
Кад му кажем грку реч
или забасам некуд против његове воље,
оно вади ноже из потаје...
А мени се од срца не умире.
Душа је његова баштина,
нико је присвојит` не може
и души је добро док је срце греје.
Тако је у мојим недрима,
на данашњи дне, 2. јула осамдесетпрве:
мирна разина и ветар у једрима,
мој судија је задовољан мојим делима.
Нема коментара:
Постави коментар