ГОМОЉ - Гојко Ђого

Под кошуљом земљаном, у родници мекој
заривен у блато, завезаних уста,
не сме у мраку да упали лампу
и открије срце - извору светлосни.

Ко је у зиндану био
зна колико коров може стегнути
своја дивља колена око туђег врата.

Док роб, у искушењу,
жедан небеса, испија подземно вино,
некакав му пламен тајни
хоће трбух да прогори,
мрморећи о слободи
онога што на врху стоји
и немоћан увис још једном да закорачи,
гле, скаче у амбис.

Кад крилата рука донесе благовести,
проговориће на пупак
и упалити свет.