ЗОЉА ЕГЗОТИКА - Гојко Ђого

Нешто шапће у сувој шуми жила
Као пролетњи стид старе коже
Подземна болест или чудна плима
Гмиже у крви удара крилима
У тврду плочу на дну уха
Да угаси свећу у потиљку.

Неко у јами немо грца
И олово топи на хладним уснама,
Опори талог туге и жеђи
Шуми кроз жуте гране слива
А шупље стабло звони као трска.

Ко ли глув и луд тули луч у том мраку
А неће да зове ни да ћути
Брат није нити путник залутао
У долини без пута и одзива
Зов извора нема дубљег испод неба
Од звука тог зрна које чело тражи.

Негде у глави непозната ларва корен трује
Од отрова нема бољег вина,
Да излечи или да убије,
Нема врата ни мудрих дубина
Које њезин лептир не отвара.