ЧАГАЉ - Гојко Ђого

Дуге ноћи
бреме тешко
дуги дани.
Утроба мукла
заповеда мудрој глави.
Олово иза леђа пева
и тражи млаку румен плоти
да зарони.

Лети зрно, пољуби му чело.
Још само рана
звер јалову може да оплоди.

Кад боли, нек боли,
котао јаче гори,
тело неће да се охлади.
Неће успети пси ни ланци,
и у невреме он уме дарове да врати
и потпише се
братском руком
на пасјем образу.