ПОСЛЕДЊА ОТМЈЕНА СВЕЧАНОСТ - Пол Верлен

Дајте већ једанпут да се растанемо,
предрага господо и прелијепе даме.
Доста смо слушали те епиталаме,
и насладе млаке да већ прекинемо.

Није то ни пропаст ни жалост велика!
Само је ужасно да има у нама
некаквих склоности према овчицама
лоше накићеним од надрипјесника.

И превише смиејшни бијасмо каткада
правећи се да све једва дотичемо.
Бог љубави хоће да снажно дишемо,
и он је у праву, јер је срца млада.

Стог разиђимо се, послушајте мене.
О, срца нам, што су блејала одвише,
нек од данас зову и нек снажно вриште
да се у Содому и Гомору крене!