ВИЛИНА КОСИЦА - Гојко Ђого

Увило се уже, понирућа веза,
држи у руци и разбој и чунак.
Веже меридијане на земљописној карти
и президана поља на длану.

Нико не може да раскрчи негве,
узда и љути ђем
измирују пропањ и прпошку.
Спућена мисао на јутрањој грани
не уме да размрси своја путила
од земаљске пређе коренове.

Извезла јастук пирева лоза,
витка јапија повезала
рањива места и висине соколове.
Између брдила разапет план,
стега броја и знака.
Нека тка
хитра лисица кроз млад крвоток,
подножи држи иста рука,
ланац, занаго.