Ми с бабама не зановетамо,
наше бајке живе на улици.
Њихови јунаци ваздан
кљуцају црве и црнце,
увече, рогове ловачке и златне значке
дарују великом поглавици.
Лижу му длан и брусе зубе
у његовом млину,
уче неми језик - лисичину.
Стари курјаци и препредене гује
затварају ћораве тиће
у наше трбухе.
Они што са стоком пасу
и на челу имају крававо једно око,
гледају попреко,
и по земуницама цртају одрубљену главу
Светога Јована.
А свете књиге кажу:
Ако неко упали свећу
неком другом свецу,
лизнуће га њен пламен.
Зато ми не зидамо богомоље,
доста нам студени овај камен
да под њим оставимо муда.
наше бајке живе на улици.
Њихови јунаци ваздан
кљуцају црве и црнце,
увече, рогове ловачке и златне значке
дарују великом поглавици.
Лижу му длан и брусе зубе
у његовом млину,
уче неми језик - лисичину.
Стари курјаци и препредене гује
затварају ћораве тиће
у наше трбухе.
Они што са стоком пасу
и на челу имају крававо једно око,
гледају попреко,
и по земуницама цртају одрубљену главу
Светога Јована.
А свете књиге кажу:
Ако неко упали свећу
неком другом свецу,
лизнуће га њен пламен.
Зато ми не зидамо богомоље,
доста нам студени овај камен
да под њим оставимо муда.
Нема коментара:
Постави коментар