СЛЕПИЋИ - Гојко Ђого

Шћућурила се будна зора
Не изводи раздање у шетњу.
Рођене јој звезде опушке на длану гасе
А мрки младунци лижу шапе.

Газе јој зимзелен и дувак
Гужвају белу од папира душу.
Попиће јој очи, љубећи је,
А ми ћемо жњети купину и драч
Ако узрасте њихов рукосад.

Дошли су из непрозирног трбуха
Испод рашивене ноћне кошуље
С јабуком киселицом у грлу
И црвићем у њој.

Хоће да одсеку црвене уши
И станац чеп задену у грлић
Петлићу нашем световиду.
- Натпеваће се зуб и ћук
Где су језик и пламен друговали.

- Погледајте им златну сису
И дадиљу бркату,
С њом нек иду на игранку
Да не држе зору за руку.