КАЗАЛАЦ - Гојко Ђого

Има пасје срце
Крвав гомољ
Закопан у земљу.
Једе црни хлеб
Црницом је облепио лице.

У своје мемљиве
Коморе и преткоморе
Закључава сунчане зраке
И сече им нокте на прстима
Да не могу никога ослепети
Ни провести испод дуге.

Сјајне му змије
Палацају између ребара.

Колико је ватре изио
Просветлио би
А не уме
Да изађе из мрака.

Да не уходе га
И покраду
Да му главу не размрскају
Кад открије тајну
И кључеве је рпогутао.

Нањушиће и њега браћа
И ујести за срце,
Севнуће и њему 
Пред очима.