Мешине везане,
Узе.
У грлу трнокоп и неизговорено труње.
Омастиће везало црвен јарац
Ако пре хоре пробуди
Дрвеног таоца.
Тишина завијуша
Увила запаљено срце у чађаво крило,
Не да ватри испод упијача - мрака
Варницом да осветли своју бесаницу.
Колико смо жудели да обневидимо
И пламен да пробије девичанска врата
Већма смо се бојали да обесветимо крстионицу
И домаће богове оставимо без моћи
Дом без штита.
Штитоноша се у глуво доба небу предаје.
Наша га жудња с небесницама спаја.
Молили смо земљу да не отвара очи
Док дрво отврдне и од ноћи отешка,
Под ребра вита да га зашијемо
Јер нас мрак зближава,
Светлост - не било је - удаљује.
Узе.
У грлу трнокоп и неизговорено труње.
Омастиће везало црвен јарац
Ако пре хоре пробуди
Дрвеног таоца.
Тишина завијуша
Увила запаљено срце у чађаво крило,
Не да ватри испод упијача - мрака
Варницом да осветли своју бесаницу.
Колико смо жудели да обневидимо
И пламен да пробије девичанска врата
Већма смо се бојали да обесветимо крстионицу
И домаће богове оставимо без моћи
Дом без штита.
Штитоноша се у глуво доба небу предаје.
Наша га жудња с небесницама спаја.
Молили смо земљу да не отвара очи
Док дрво отврдне и од ноћи отешка,
Под ребра вита да га зашијемо
Јер нас мрак зближава,
Светлост - не било је - удаљује.
Нема коментара:
Постави коментар