КАД ОДЕМО - Пол Верлен

Кад одемо, ако још видим је када,
у црну шуму тамна хлада,

кад, пјани од зрака и свјетлости меке,
будемо поред бистре ријеке,

кад од тог Париза срдаца сломљених
будемо начас одијељени,

и ако нас природе благост лелујава
у дуго снивање успава,

тад заспимо снагом сна посљедњег свог!
На буђење мислит ће Бог.

Epigrammes (1894)