Неко га носи на прсту
Неко око врата.
Кад већ не можеш да га скинеш,
Метни му свој камен на срце
Да се не врти око туђе главе.
Опасао мајстора и радионицу
Пасе његову и твоју жену
Лоче крв, једе месо
А ти свирај уз празну тепсију.
Потпиши му се на трбуху
Пусти своју змију
Да му очи пије и кошуљу везе,
Неће отворити уста.
Ова клешта не зевају,
Не кашљуца препреден љубавник.
Не води га у шетњу љубави.
Све је своје зазидао
И забравио позлаћеним зубима,
Залуд очекујеш да гвоздене усне
Протресе грозница.
Свака прича о љубави
Завршава с његовим кључићем
На најлепшем месту,
А он кључа нема
И не меша се у ту заврзламу.
Он је курвин син
И зна житије напамет,
Ко у његовом колу не игра,
Играће на коленима
А на виску прстен носити.
Неко око врата.
Кад већ не можеш да га скинеш,
Метни му свој камен на срце
Да се не врти око туђе главе.
Опасао мајстора и радионицу
Пасе његову и твоју жену
Лоче крв, једе месо
А ти свирај уз празну тепсију.
Потпиши му се на трбуху
Пусти своју змију
Да му очи пије и кошуљу везе,
Неће отворити уста.
Ова клешта не зевају,
Не кашљуца препреден љубавник.
Не води га у шетњу љубави.
Све је своје зазидао
И забравио позлаћеним зубима,
Залуд очекујеш да гвоздене усне
Протресе грозница.
Свака прича о љубави
Завршава с његовим кључићем
На најлепшем месту,
А он кључа нема
И не меша се у ту заврзламу.
Он је курвин син
И зна житије напамет,
Ко у његовом колу не игра,
Играће на коленима
А на виску прстен носити.
Нема коментара:
Постави коментар