УВИС - Гојко Ђого

Земљу раздрле провале,
мостови корачају с рамена на раме,
дунђери ударају клинове под пазух, у обрве
- хоће ли грому одолети од облака здање?

Или ће га виле оборити
или меки прсти бршљанови?

Опаши зидом градове,
подупри сохама небеским куле вавилонске,
утврди се на врху, утврди,
буди владалац који све види и све зна,
и обзнани:
ако су звезде слепарски атари,
истинит је само сан.

Ил` су чула завеса од дима
ил` дух чула мраком обавија?

Јасних знакова нема, звездару,
на дохвату нам само живопис
изгребан онамо где забодене беху светиље.
Усправан пут у маглу замиче,
к`о тучано уже спаја
наше слепе очи
са будућим неким сванућем.