КОКОШИЈЕ СЛЕПИЛО - Гојко Ђого

Зна се
како пева домаћи певац,
како ћук ћуче,
а ти, асли, ниси певица,
не ваљају ти ноте ни цвикере.

Ти си ћорава кока,
не знаш која су ово доба,
из сваке крошње вири
по једна сова - ухода
а ти шупља у главу
замачеш у ноћну карабоју
и певаш.

У кокошијем своме слепилу
узлећеш на високе гране
и чекаш да се иза брда одазове
сутрашњи дан.

Не видиш да ти ноћ подмеће
свој план рада,
своју дебелу гусеницу
која земљу обмотава
и све што вихори, лети,
напред срља,
српом сече, чекићем разбија.