Наш је гост и домаћин.
Има своју кућу,
У нашој ложници лудује.
Устако круну звездану
А нашом капом игра ћушкапе.
Његов рог не држи вино
Испод грла нам пије.
Славе га азијате и свете књиге
А не огледа се са олујем.
Његово име деци надевамо
Да их гладан месец не зобље.
Он нам меси ребра
Ми му перемо лице
У небеским судницама.
Дарујемо љубе и тапије
Он бивољу жилу држи у руци
И потписује.
А не стоји с нама пред судијама
Не одговара на питања,
Његова се истина
Не да испљунути.
Има своју кућу,
У нашој ложници лудује.
Устако круну звездану
А нашом капом игра ћушкапе.
Његов рог не држи вино
Испод грла нам пије.
Славе га азијате и свете књиге
А не огледа се са олујем.
Његово име деци надевамо
Да их гладан месец не зобље.
Он нам меси ребра
Ми му перемо лице
У небеским судницама.
Дарујемо љубе и тапије
Он бивољу жилу држи у руци
И потписује.
А не стоји с нама пред судијама
Не одговара на питања,
Његова се истина
Не да испљунути.
Нема коментара:
Постави коментар