ПЕТЛИЋ - Гојко Ђого

Одрешио везала
Извукао мошње из рачава
Сунчев пратилац.
На кућном крову седи распасан
Дрвени му уд промолио кроз облак.

Ћурлик му пазикућа
Иметак од кувана камена
А лоза година неплодна.

С главњом у трбуху
Пресне шале замеће,
Главате хаџије за њим трче
Кроз гору кроз воду
Не могу да га ухвате.

Из чађавих уста
Излећу запаљиве речи
Зуби му по небесима разасути.

Шта ће рећи мудраци са истока
Кад виде да је необрезан
Шта са запада,
Кад их попиша.