ЗИМСКИ САН - Гојко Ђого

Замрачи прозоре, затвори врата,
није време да се глава проветрава.
Куд год кренеш,
за тобом ће твоја сенка
и од четири ноге траг.
Боље да те изеду мемла и несаница,
него да заглавиш иза решетака.

А такви као ти обично и не стижу у резерват.
Начи ће се увек какав криволовац или ловочувар
да те умлати у комраку
и твојом се кожом огрне.

Док снег притиска свет,
лудо би било загазити у тај целац.
Немој измишљати благовести усред зиме.
Прича о каћуну и висибаби што зебу у заветрини
нема никаква смисла.
То потврђују и домаће звери
које не мењају длаку.

Умири своје бубице,
потиљак да ти не избуше.
Теби ништа није дано ни задано,
не тражи оно што не можеш
одгулити зубом, ни дохватити шапом.

Узалуд  будиш ћулаве и глуве,
твоје бунцање нико не разуме.
Боље спавај у пећини својој,
од једне ноћи прави две
и живи од снова к`о лане и оловлане.

Ако баш хоћеш нешто да поручиш,
као што чине песме из старе читанке,
а сам не видиш излаз,
немој рећи да излаза из мрака нема.
Деца не смеју изгубити наду,
нисмо ми једини народ што пролеће чека пола века,
нада се и онај што у тамници живот проживи,
а пролеће не дочека.