ЕКСИК - Гојко Ђого

Вазда по једно
Беше убого живинче у тору.
Ни дојено ни љубљено о благдану,
Боно и блатом балсамовано
Мање и бедастије од остале стоке
Ходити честито није могло,
Век сакато и сушичаво
Пристајало за звоном
И око куће се потуцало.

Мирисали га вуци и торни пси
Али нису зубе прљали.

У пролеће није пресвлачило дроњке
Ни мужено ни стрижено
Ни седлано ни презано,
Век зазирало
И лизало мрвице са длана.

Зубате зиме и рогате жишке
Морише каткад све живо
- После кише, из тмице,
Кад шафран устане испод снега,
Однекуд, ево
Иде наша чуваркућа
Ко мали хроми бог.