ПАСТИРЕВ ЧАС - Пол Верлен

С обзора тмурна сјаје мјесец жути;
у магли, која плеше, испарује
ливада снена, цик се жабе чује
кроз зелен шевар гдје се језа ћути;

склапа се вјенчић воденому цвијећу;
нејасно скелет оцртају вита
тополе стабла, даљинама скрита;
кријеснице према шибљацима лијећу;

сова се буди, тешко крило своје
нечујно зраком ко весло развлачи,
а зенит глухим свјетлуцањем зрачи;
Венера бијела израња. Ноћ то је.