ВЕЛИКА ДАМА - Пол Верлен

Лијепа "да свеце сломи", а лако збуни она
и суца у одори. Царски ход јој знају.
Говори - и тад јој зуби свјетлуцају -
талијански језик с понешто руског тона.

Хладне јој очи, емајл пруског плаветнила,
ко тврди дијамант пркосно блистају.
По раскоши груди, по њене коже сјају
још краљица ни курва таква није била.

Ни жустра Клеопатра ил Нинон, мачка жива,
ниједна по љепоти равна њој не бива!
"То је велика дама!" - Буридане, шути!

Треба - нема средине - пред њом на кољена,
да нам над свиме блиста риђа коса њена,
или је преко лица бичем ошинути!