ИЛИНДАНСКА - Никола Јонков Вапцаров

Кривица није била наша,
кривица је била туђа,
и туђи су прсти тада
стотонску кривњу створили.
Али кад буде дошао час,
све ћемо испричати редом,
кад питају нас,
мајци историји.

Почели су прљавим прстима
народу душу да гњече немилице,
али је гнев био такав у прсима
да су успели сакрити истинско лице

и своје њушке зверске у јагњеће коже,
као лицемери прљавог заната.
Али дан долази да може
свако да им у њушке хитне прегршт блата.

Почела је буна.
И не бисмо свикли
да склонимо груди. -
Нисмо поклекли!

већ смо
крвљу
обичних људи
Илиндану
своје изрекли!

Шта можете да кажете на то?
Тражићете и ту руско злато?
У Крушеву феуд још крв сише
и какав скок! -
Републику изградише!

 А беху млади као и ми сада,
били су као и ми - клети.
Борили се,
мрели су без јада,
као што ћемо
и ми сутра
мрети.

Пали су многи, али за њима не тулим.
Доћи ће нови, кроз дим и гареж.
Види овога. Види - то је Питу Гули,
а ти? Ти си сигурно Карев...

И ако треба парола - биће!
До месеца ће бити плакате.
Слободу хоћемо
не,
не протекторате!