ЧУЈТЕ ПЈЕСМУ - Пол Верлен

Чујте пјесму пуну милине
што плаче да вас дирне јаче.
Блага и лака се претаче:
дрхтај воде сред маховине.

Тај глас вам бјеше знан (и мио?),
а сад је скривен испод вела,
ко удовица тужна чела,
но, ко и она, горд и смион.

У том набрану велу красну,
што на лахору дрхти сненом,
открива срцу заћуђеном
истину као звијезда јасну.

Тај глас нам збори ријечи знане,
да нам доброта живот твори,
а мржња, завист, све догори
и све ишчезне, кад смрт бане.

Његове ријечи даље слиједе
о скромној слави, а без жеља,
о златном пиру сред весеља,
о срећи мира без побједе.

Примите глас што пјева дугу
сватовску пјесму простодушну,
јер највећи је рај за душу
кад другој души блажи тугу.

Она је брижна, кратко траје,
душа, без гњева, ојађена,
а поука је јасна њена
и чујте пјесму што мудра је*.


*Верлен је ову пјесму написао кад се покушао измирити са женом.