БОЖЕ МОЈЕ... - Пол Верлен

Боже мој, ти љубављу ме рани,
и та рана ево јоште дршће,
Боже мој, ти љубављу ме рани.

Боже мој, о страх твој ожеже ме,
и сад јоште ожеглина грми,
Боже мој, о страх твој ожеже ме.

Боже мој, ја погледах таштину,
и слава ти усели се у ме,
Боже мој, ја погледах таштину.

У свом Вину утопи ми душу,
дај ми живот о свог стола круху,
о свом Вину утопи ми душу.

Ево моје непролите крви,
ево тијела, недостојна патње,
ево моје непролите крви.

Ево чела што тек стид га бије
за подножје ногама ти дивним,
ево чела што тек стид га бије.

Ево руку што радиле нису
за жеравку и за тамјан ријетки,
ево руку што радиле нису.

Ево срца што утутањ тукло,
нек се трза на голготском трњу,
ево срца што утутањ тукло.

Ево ногу, лудих луталица,
нека лете када милост зовне,
ево ногу, лудих луталица.

Ево гласа, ружна лажна хука,
у Покори да ме грешна кори,
ево гласа, ружна, лажна хука.

Ево очи, двију свијећа блудње,
да их трну сузе молитава,
ево очи, двију свијећа блудње.

Јао, Боже жртве и проштења,
колик бунар нехара је мога,
јао, Боже жртве и проштења!

Боже старшни и пресвети Боже,
јао, црна бездна мојих скврна,
Боже старшни и пресвети Боже!

Боже мира, радости и среће;
сваки страх ми и незнање свако,
Боже мира, радости и среће,

Ти то знадеш, све то, све то знадеш,
и да ја сам богац каква не би,
Ти то знадеш, све то, све то знадеш.

Ал што имам, Боже, дајем теби.