Асизи гнездо
на спеченој хриди
бело птичије
јаје
носио сам
тај све ружичастији
пејзаж
у мој
град
нисам га донео
трећега дана
твој осмех
почео се кварити
те сам Те предао земљи
тече река
заборава
преко очију устију
твојих стопала
обувених у ципеле
од картона
Нема коментара:
Постави коментар