Излази, Светлоношче, весниче топлог Сунца,
Јутарња звездо, устај! докле ја тужим што ми
Драга неверна поста и док сведоке с неба -
Ах, који помоћ` неће! - зовем у задњем часу! -
Свирај ми, свирај, фруло, с песмом се мојом сроди!
Маонал - хук планина и шум борова има;
Он увек слуша љупке, пастирске песме гласе -
И самог Пана, који од трске фрулу створи...
Свирај ми, свирај, фруло, с песмом се мојом сроди!
Мопсос добија Низу... Сад љубав на све чека.
Покаткад дешава се да се коњ с орлом спари,
И да плашљиви јелен са псом појилу дође.
Мопсосе! млада иде! Свадбену зубљу пали!
Орахе бацај деци! Теби ноћ звезду води!
Свирај ми, свирај, фруло, с песмом се мојом сроди!
(Из песме "Чаробница")
Нема коментара:
Постави коментар