Мајци
Пролази дан за даном
сећање на минуле године
бежи
као што уздах пролази
иако су из њих шикнули
крв и ужас
Само понекад
враћају се сенке
Као поток суза на очи
и груди падајући
И спирају обичне
људске кривице
И опет трчимо
испред светла области
Пред нама је Дан
као птица шумно лети
Дан који је прогутао помрчину
и сија као звезда
1951
Нема коментара:
Постави коментар